Службено путовање припадника Универзитета одбране у Републику Северну Македонију и Републику Грчку

Припадници Универзитета одбране су у периоду од 28. до 31. маја 2026. године, у склопу међународно-војне сарадње, неговања и развијања традиција, посетили Републику Северну Македонију и Републику Грчку. У саставу делегације коју је предводио потпуковник Жељко Поповић налазиле су се старешине, цивилна лица, кадети и ученици Средње стручне војне школе „1300 каплара”.

Делегација Универзитета одбране положила је венац на Српском војничком гробљу у Битољу, на коме су сахрањени српски војници погинули у борбама у Битољској бици 1912. године и на Солунском фронту у Битољској операцији.



За време рата у Битољској болници преминуло је око 3.200 српских војника и официра. На гробљу је сахрањен 1.321 војник српске војске из Балканских ратова и Првог светског рата. Велики број њих погинуо је у борбама на Кајмакчалану 1916. године. Кости палих бораца пренете су у заједничко гробље на месту данашњег споменика, док су поред масовне гробнице сахрањивани и српски војници преминули након ратних дејстава.



Такође, делегација Универзитета одбране положила је венац код спомен-капеле Светих апостола Петра и Павла на територији Републике Северне Македоније, као и код спомен-костурнице српских ратника на Кајмакчалану, на територији Републике Грчке.



Кајмакчалан је највиши врх планине Ниџе, са 2.521 метром надморске висине, на граници Северне Македоније и Грчке. Познат је као поприште једне од најтежих и најкрвавијих битака на Солунском фронту током Првог светског рата. На самом врху подигнута је спомен-капела. Јужно од капеле налази се костурница са посмртним остацима српских војника палих у борбама за ослобођење отаџбине.



Током успона до Кајмакчалана припадници Универзитета одбране имали су прилику да виде Наталијину рамонду, редак и јединствен цвет који расте на суровим и неприступачним планинским пределима Балкана. Ова биљка је названа по краљици Наталији Обреновић и позната је по својој способности да, након потпуног исушивања, поново оживи када дође у додир са водом. Због тога представља симбол опстанка, издржљивости и препорода.



Управо због тих особина Наталијина рамонда је изабрана за симбол страдања и победе српског народа у Првом светском рату. Њено присуство на падинама Кајмакчалана снажно подсећа на истрајност српске војске и народа који су, упркос великим жртвама, успели да се изборе за слободу. Као симбол сећања на те догађаје.

Током боравка у Републици Северној Македонији припадници Универзитета одбране посетили су културно-историјске знаменитости Битоља и Охрида. У Битољу су обишли Манастир Светог Димитрија, Широк сокак и стару Битољску чаршију, док су у Охриду посетили Манастир Свети Наум, цркву Свете Софије и цркву Светог Јована Канеа, упознајући се са богатим културним, духовним и историјским наслеђем овог подручја.



Након полагања венаца на Српском војничком гробљу у Битољу, као и код капеле и спомен-костурнице на Кајмакчалану, припадницима Универзитета одбране о току операција и значају Битољске битке 1912. године, Битољске операције 1916. године, као и о значају Солунског фронта и битке на Кајмакчалану, надахнуто је говорио пуковник ванредни професор др Далибор Денда.



Посета местима од изузетног историјског, културног и духовног значаја допринела је продубљивању знања припадника Универзитета одбране о националној историји, традицији и вредностима које баштини Војска Србије. Обилазак спомен-обележја на Кајмакчалану и у Битољу представљао је драгоцено искуство и снажан подстицај за даље неговање културе сећања и очување традиција српског народа.