Војном свечаношћу Обележен Дан Војске Србије

Војном свечаношћу у касарни „Генерал Јован Мишковић” обележен је 23. април - Дан Војске Србије.

За Дан Војске Србије одређен је 23. април, у знак сећања на дан када је 1815. године, на Цвети, донета одлука о почетку Другог српског устанка за ослобођење Србије од отоманске власти. Тај датум је препознат као једна од историјских прекретница која је довела до стварања савремене српске државе и омогућила стварање ефикасне и модерне српске војске.



На свечаности је присуствовао ректор Универзитета одбране бригадни генерал проф. др Бобан Ђоровић са сарадницима, кадети, слушаоци Командно-штабног и Генералштабног усавршавања Школе националне одбране „Војвода Радомир Путник”, као и запослени у Универзитету одбране.



Свечаност је отпочела дочеком заставе и интонирањем химне Републике Србије, а настављена читањем информације о значају обележавања Дана Војске Србије и честитком председника Републике Србије (честитка), као и министра одбране (честитка).



Честитајући празник свим припадницима Универзитета одбране, ректор Универзитета одбране бригадни генерал проф. др Бобан Ђоровић истакао је да је Дан Војске Србије изабран, с правом, као почетак победоносног Другог српског устанка, догађаја из 19. века који сија сјајем српског оружја и државотворне мудрости, тако да обасјава и наш век. Приликом сваке прославе Дана Војске Србије, сећамо се, ипак, једног ширег контекста ове војне и политичке победе. Сећамо се храбре и упорне борбе нашег народа за слободу и обнову српске државе. Тада у наше сећање призивамо и прослављене јунаке Првог и Другог српског устанка, попут Узун Мирка Апостоловића, Арсенија Ломе, Јована Димитријевића Добраче, Танаска Рајића и многих других, као и подвиге устаничких војски Карађорђа и Милоша у бројним бојевима и биткама.
 
Недовољно позната, готово прећутана, остаје свест јунака ових устанака о значају знања, иновација и модернизације и њихова жеља да се буде међу најбољима, најразвијенијима и најученијима. Из овог корена изникла је намера и пракса изливања топова, до тада непозната међу Србима, као и употреба за оно време напредне тактике, с којом су се неки од устаника упознали током војне службе у Аустрији.



Ићи у сусрет новоме и бити међу најбољима, постало је уверење српске војске. Регулисање војне службе Правилима војним из 1832, упућивање првих младића на официрско образовање у иностранство 1833, оснивање Тополивнице у Београду 1848, Артиљеријске школе 1850, покретање првих војних часописа Војин 1864. и Ратник 1879, оснивање прво београдске, а онда и нишке и крагујевачке официрске читаонице са касином, 1881, 1882. и 1884, оснивање Ваздухопловне команде српске војске 1912. и многе друге одлуке подизале су српску војску високо изнад војски држава сличног територијалног обима и демографских одлика. Те одлуке биле су дело исте оне мудрости која је красила устаничке вође; мудрости која се није бојала новина и промена, него их је разумевала и прихватала, с жељом да у њима предњачи, како би заштитила национални идентитет, слободу и сувереност.

Све су те одлуке, уједно, биле срачунате са квалитетом људи, а не са њиховом бројношћу. Србија која се спремала за ослобађање Срба који су живели на територијама Турске и Аустријске империје, није могла да се поузда у бројност, него у квалитет – морал, знање, способност и обученост својих старешина и војника – како је писао генерал Димитрије Ђурић, својом јаком страном тукла непријатељеву слабу страну.



Такође, ректор је истакао да се, данас, увелико налазимо у добу великих промена. Мењају се технологија и организација рада, алати, људска комуникација и култура. Истовремено, сведоци смо нове трансформације ратовања, која захтева од наше и будућих генерација официра више спремности да се прихвати ново, више прилагодљивости на промене и више знања. Ново наоружање захтева и нову брзину учења и прилагођавања, тј. имплементације знања.
 
Стара мудрост каже да је знање моћ. Сви ми који имамо част да будемо део Универзитета одбране, радимо са знањем. Наша дужност је да знање стичемо, стварамо, иновирамо, предајемо и примењујемо, као и да стварамо услове за генерисање, усвајање и давање знања.



Стално учење, иновације у настави, актуелизовање предмета и тематских садржаја у оквиру предмета, измене програма школовања и усавршавања и осмишљавање нових програма, са тежиштем на разумевању промена и прилагођавању на њих, на примени вештачке интелигенције, напредних симулација, генеративних алата и система за аутоматизацију, мора да буде наш стални задатак. Задатак, чије савесно и пожртвовано извршење захтева свест о великом и општем циљу: да остварујући мисију Универзитета одбране, свако на свом нивоу, од ученика средњих војних школа до ректора, допринесе напорима наше државе и војске за реалним увећањем војне моћи Републике Србије.
 
На Војној свечаности су прочитане наредбе о унапређенима, наградама и похвалама, којима су министар одбране и ректор Универзитета одбране одали признања најзаслужнијим припадницима поводом Дана Војске Србије.

Дан Војске Србије обележен је и свечаношћу у Војној гимназији и Средњој стручној војној школи „1300 каплара”.