Vojnom svečanošću Obeležen Dan Vojske Srbije

Vojnom svečanošću u kasarni „General Jovan Mišković” obeležen je 23. april - Dan Vojske Srbije.

Za Dan Vojske Srbije određen je 23. april, u znak sećanja na dan kada je 1815. godine, na Cveti, doneta odluka o početku Drugog srpskog ustanka za oslobođenje Srbije od otomanske vlasti. Taj datum je prepoznat kao jedna od istorijskih prekretnica koja je dovela do stvaranja savremene srpske države i omogućila stvaranje efikasne i moderne srpske vojske.



Na svečanosti je prisustvovao rektor Univerziteta odbrane brigadni general prof. dr Boban Đorović sa saradnicima, kadeti, slušaoci Komandno-štabnog i Generalštabnog usavršavanja Škole nacionalne odbrane „Vojvoda Radomir Putnik”, kao i zaposleni u Univerzitetu odbrane.



Svečanost je otpočela dočekom zastave i intoniranjem himne Republike Srbije, a nastavljena čitanjem informacije o značaju obeležavanja Dana Vojske Srbije i čestitkom predsednika Republike Srbije (čestitka), kao i ministra odbrane (čestitka).



Čestitajući praznik svim pripadnicima Univerziteta odbrane, rektor Univerziteta odbrane brigadni general prof. dr Boban Đorović istakao je da je Dan Vojske Srbije izabran, s pravom, kao početak pobedonosnog Drugog srpskog ustanka, događaja iz 19. veka koji sija sjajem srpskog oružja i državotvorne mudrosti, tako da obasjava i naš vek. Prilikom svake proslave Dana Vojske Srbije, sećamo se, ipak, jednog šireg konteksta ove vojne i političke pobede. Sećamo se hrabre i uporne borbe našeg naroda za slobodu i obnovu srpske države. Tada u naše sećanje prizivamo i proslavljene junake Prvog i Drugog srpskog ustanka, poput Uzun Mirka Apostolovića, Arsenija Lome, Jovana Dimitrijevića Dobrače, Tanaska Rajića i mnogih drugih, kao i podvige ustaničkih vojski Karađorđa i Miloša u brojnim bojevima i bitkama.
 
Nedovoljno poznata, gotovo prećutana, ostaje svest junaka ovih ustanaka o značaju znanja, inovacija i modernizacije i njihova želja da se bude među najboljima, najrazvijenijima i najučenijima. Iz ovog korena iznikla je namera i praksa izlivanja topova, do tada nepoznata među Srbima, kao i upotreba za ono vreme napredne taktike, s kojom su se neki od ustanika upoznali tokom vojne službe u Austriji.



Ići u susret novome i biti među najboljima, postalo je uverenje srpske vojske. Regulisanje vojne službe Pravilima vojnim iz 1832, upućivanje prvih mladića na oficirsko obrazovanje u inostranstvo 1833, osnivanje Topolivnice u Beogradu 1848, Artiljerijske škole 1850, pokretanje prvih vojnih časopisa Vojin 1864. i Ratnik 1879, osnivanje prvo beogradske, a onda i niške i kragujevačke oficirske čitaonice sa kasinom, 1881, 1882. i 1884, osnivanje Vazduhoplovne komande srpske vojske 1912. i mnoge druge odluke podizale su srpsku vojsku visoko iznad vojski država sličnog teritorijalnog obima i demografskih odlika. Te odluke bile su delo iste one mudrosti koja je krasila ustaničke vođe; mudrosti koja se nije bojala novina i promena, nego ih je razumevala i prihvatala, s željom da u njima prednjači, kako bi zaštitila nacionalni identitet, slobodu i suverenost.

Sve su te odluke, ujedno, bile sračunate sa kvalitetom ljudi, a ne sa njihovom brojnošću. Srbija koja se spremala za oslobađanje Srba koji su živeli na teritorijama Turske i Austrijske imperije, nije mogla da se pouzda u brojnost, nego u kvalitet – moral, znanje, sposobnost i obučenost svojih starešina i vojnika – kako je pisao general Dimitrije Đurić, svojom jakom stranom tukla neprijateljevu slabu stranu.



Takođe, rektor je istakao da se, danas, uveliko nalazimo u dobu velikih promena. Menjaju se tehnologija i organizacija rada, alati, ljudska komunikacija i kultura. Istovremeno, svedoci smo nove transformacije ratovanja, koja zahteva od naše i budućih generacija oficira više spremnosti da se prihvati novo, više prilagodljivosti na promene i više znanja. Novo naoružanje zahteva i novu brzinu učenja i prilagođavanja, tj. implementacije znanja.
 
Stara mudrost kaže da je znanje moć. Svi mi koji imamo čast da budemo deo Univerziteta odbrane, radimo sa znanjem. Naša dužnost je da znanje stičemo, stvaramo, inoviramo, predajemo i primenjujemo, kao i da stvaramo uslove za generisanje, usvajanje i davanje znanja.



Stalno učenje, inovacije u nastavi, aktuelizovanje predmeta i tematskih sadržaja u okviru predmeta, izmene programa školovanja i usavršavanja i osmišljavanje novih programa, sa težištem na razumevanju promena i prilagođavanju na njih, na primeni veštačke inteligencije, naprednih simulacija, generativnih alata i sistema za automatizaciju, mora da bude naš stalni zadatak. Zadatak, čije savesno i požrtvovano izvršenje zahteva svest o velikom i opštem cilju: da ostvarujući misiju Univerziteta odbrane, svako na svom nivou, od učenika srednjih vojnih škola do rektora, doprinese naporima naše države i vojske za realnim uvećanjem vojne moći Republike Srbije.
 
Na Vojnoj svečanosti su pročitane naredbe o unapređenima, nagradama i pohvalama, kojima su ministar odbrane i rektor Univerziteta odbrane odali priznanja najzaslužnijim pripadnicima povodom Dana Vojske Srbije.

Dan Vojske Srbije obeležen je i svečanošću u Vojnoj gimnaziji i Srednjoj stručnoj vojnoj školi „1300 kaplara”.