_MG_6276.jpg

Интервју ректора Универзитета одбране листу Политика

28. 02. 2012

 

Најмлађи, осми по реду државни универзитет у Србији сутра (данас) прославља првих годину дана постојања. О томе како изгледа студирање на Универзитету одбране, односно на Војној академији и Медицинском факултету ВМА, конкурсу за упис који је у току и даљим плановима, разговарамо са првим ректором генерал-потпуковником проф. др Миодрагом Јевтићем.

Како оцењујете рад Универзитета одбране у ових првих годину дана рада?

Идеја о оснивању Универзитета одбране је присутна више година уназад, али није наилазила на подршку академске заједнице наше државе. Упорност, ентузијазам и подршка претпостављених је дала шансу да аргументовано укажемо на трајне предности овакве организације високог образовања и научно-истраживачког рада у систему одбране, између осталог и на велике уштеде за систем одбране и државу у целини.

Није на мени да оцењујем рад Универзитета у протеклих годину дана, али остварени резултати у смислу потпуног конституисања органа и тела Универзитета, доношењем свих нормативних аката и опремање сталног седишта за рад ректората Универзитета, изазвали су позитивно реаговање унутар система, академске заједнице наше државе, као и шире јавности. Наравно да је овим завршена само прва фаза конституисања Универзитета и да предстоје многе друге које између осталог подразумевају и усаглашавање нормативних аката високошколских јединица са донетим општим актима Универзитета.

Због чега је основан Универзитет одбране, да ли слични универзитети постоје и у другим земљама?

Војно-образовна делатност на нашим просторима има изузетно дугу традицију и деценијама су стварани изузетни кадрови који су у великој мери давали допринос и у оснивању и у развоју цивилних високошколских и научно-истраживачких установа. Догађаји на нашим просторима протеклих 20-ак година су значајно нарушили континуитет у овом смислу, што је узроковало недовољно и нерационално коришћење  расположивих потенцијала и ресурса. Реформом система одбране и Војске Србије уназад неколико година препозната је и потреба интеграције ових ресурса, наших солидно опремљених лабораторија и института, али и очуваних стручних и научних потенцијала.  Имајући то у виду, консултујући при том и искуства других земаља које имају и по више војних или универзитета одбране, менаџмент Министарства одбране је донео одлуку и пружио пуну подршку овом важном државном пројекту. Оснивањем Универзитета одбране створене су могућности за организацију мастер и докторских студија, академских специјалистичких студија, изједначавање статусних решења војних диплома у грађанству, као и реална мобилност кадета и наставника у образовном процесу. Такође, систем одбране је поступио крајње рационално јер је поседовао више од 75% потребног наставног особља, за акредитацију студијских програма, који до сада није био довољно коришћен. Овакви универзитети постоје у свим већим државама света, као и у више земаља у окружењу, а узор и највећа подршка у дефинисању организације нашег Универзитета је добијана од стране Универзитета одбране Чешке Републике и наша два универзитета су по томе јединствена у Европи.

Колико укупно имате студената и професора, да ли сте задовољни простором, кадром, кадетима и који су највећи проблеми?

Универзитет одбране функционално интегрише образовне и научно-истраживачке ресурсе Војне академије и Војномедицинске академије. У том смислу су дефинисана три научна поља ангажовања: друштвено- хуманистичко поље, техничко-технолошко поље и медицинско поље. За сада смо акдредитовали 21 студијски програм, а 5 студијских програма је у процесу акредитације. Образовни процес у оба департмана Војне академије и на Медицинском факултету Војномедицинске академије реализује преко 250 професора и асистената.

У овој фази постојања Универзитета смо задовољни са условима рада и оствареним резултатима наших кадета – студената, а у оквиру Комисије за обезбеђење квалитета и развој Универзитета, интензивно радимо на јачању квалитета наставног кадра, побољшању наставних програма и процеса и унапређењу статусних решења ангажованог наставног особља.

Већих проблема у смислу оптерећења система нема, а појединачне решавамо уз максимално ангажовање одговорних лица и представника кадета преко формираног Кадетског парламента. Тренутно на основним академским студијама Универзитета одбране имамо 846 кадета, од којих су 196 девојке, а 10 студенти цивили. Сама чињеница да женску популацију будућег официрског кадра ће чинити већ сада њих 20%, указује колику пажњу Министарство одбране посвећује родној равноправности, односно поштовању европских савремених идеја и захтева.

Конкурс за пријем кандидата за упис на Војну академију и Медицински факултет је у току, отворен је до краја марта, колико кандидата очекујете и колико места је предвиђено?

Конкурс за упис кадета на Војну академију и Медицински факултет ВМА је отворен и доступан на сајту Министарства одбране (www.мод.гов.рс), отворен је до краја марта месеца и планирано је да се на 5 студијских програма у Војној академији ове године упише 185 кадета, а на Медицински факултет ВМА 30 кадета. Очекујемо као и до сада да ће  конкурисати најбољи међу добрима, а искуства уназад пар година говоре да за свако место конкурише 6-10 кандидата.

Које су то карактеристике које су потребне да би неко постао кадет, а које да би кадет постао официр?

Неопходно је да буде здрав, поседује елементарно родитељско васпитање, да поштује себе али и друге, да има радне навике и  хоће да учи, да воли своју земљу и буде спреман на извесна одрицања у току школовања, а официр ће сигурно постати ако слуша и верује у своје наставнике, ако савесно ради и прихвата Војску Србије као своју кућу, ако се бори за своје ставове, али уважава и друге.

Зашто је једна од специфичности конкурса, а која није уобичајена за друге универзитете – да кандидати не смеју бити у брачној нити ванбрачној заједници, чак морају да доставе потврду о томе, као и да немају децу?

Универзитет одбране је интегрални члан Конференције универзитета Републике Србије, али има и неколико својих специфичности које су препознате и које се поштују.

Војска као организована друштвена категорија изнад свега поштује породицу, јер само тако ситуирани припадници могу да дају максимум и буду спремни за све три мисије, понајвише да бране своје огњиште и отаџбину. А припрема за то тражи пуну посвећеност, доста енергије која се фокусира у процесу оспособљавања за професионалне активности. Војна јединица је дефинитивно једна велика породица у којој се сазрева и наравно када се елементарна обука заврши и створе услови и те како су пожељни и породица и деца.

Да ли кадети имају оно што чини саставни део студентског живота на другим факултетима попут индекса, бодова, падања испита, школарине, студентског парламента, смештаја у дому, Болоње, права на изласке...?

Наравно да највећи део права која остварују студенти других универзитета имају и кадети нашег Универзитета одбране. Имају вероватно нешто више обавеза, али зато решена многа од питања која најчешће оптерећују студенте  попут смештаја, исхране, посла по завршетку студија и друго. Наравно да је Болоњска декларација интегрални део наставних програма и процеса на нашем Универзитету.

У чему је разлика између досадашњег и новог начина школовања војних лекара?

Систем медицинског образовања кадрова у нашој земљи има дугу традицију и наша земља има веома добре лекаре. Али војна организација тражи од њих и оспособљавање за одређене специфичне, боље речено, ванредне ситуације. Добра организација је предуслов успешнијег поступања у масовним несрећама и томе се увек мора посвећивати велика пажња. Ранијих година је систем одбране годишње стипендирао више десетина студената медицинских усмерења на медицинским факултетима, али се мали број њих враћао у систем и посвећивао пословима и задацима војног доктора. Имајућу то виду, као и чињеницу да ВМА располаже са веома моћним наставним кадром  као и другим капацитетима, донета је одлука да се оснује Медицински факултет ВМА који ове године уписује већ 4.  класу – генерацију студената интегрисаних студија медицине. Сјајна су то деца, најбољи међу најбољима из средњошколских клупа су се определили за овај позив и сада они у раној младости уче и прихватају да је ова професија њихов избор, да је то њихова кућа и систем, да имају обезбеђен посао по завршетку студија, вођену каријеру и неслућене могућности за напредовање.

Како у пракси функционишу заједничке студије са другим високошколским институцијама, међу првима сте ту сарадњу почели са ФОН-ом?

Универзитет одбране у оквиру Заједнице универзитета Републике Србије има велики интерес за мобилност наставног кадра и кадета – студената, а ранија искуства са ФОН-ом, Факултетом безбедности и Саобраћајним факултетом са којима су реализовани заједнички студијски програми 2008. године, као и садашњи заједнички студијски програми са Машинским факултетом Универзитета у Крагујевцу у области војно-индустријског инжењерства, указују да смо на правом путу и да ће то у наредном периоду бити једна од наших стратешких активности.

Шта Универзитет одбране планира у наредним годинама?

У годинама пред нама предстоји даље ојачавање Универзитета, даља хармонизација са академском заједницом Републике Србије, снажнија подршка нашим високошколским јединицама у учешћу и реализацији научно-истраживачких пројеката, успостављање и јачање међународне сарадње са академским институцијама, пре свега у области наука одбране, као и већ споменуто унапређење квалитета наставних програма и статуса наставног особља.

Да ли жене могу да напредују као и мушкарци и колико процентуално има девојака?

Сама чињеница да међу кадетима Војне академије и Медицинског факултета ВМА већ сада имамо око 20% девојака, указује на наша европска опредељења и у погледу родне равноправности. Наше кадеткиње ни у чему не заостају за својим колегама, веома савесно и одговорно извршавају задатке, те су и очекивања менаџмента Министарства одбране реална да у њима добијемо снажан ослонац и сјајне официре у блиској будућности.

Гледате ли серију коју је РТС почео недавно да емитује и колико верно приказује војнички живот?

Да, а који професионални војник је не гледа, као и многи грађани наше земље. Мислим да ће се и наовај начин допринети разбијању фаме о ригидности војног позива, сазнању да живот у војсци није лак, али је предвидив за вредне и амбициозне. Живот у војсци се приказује једним модерним – савременим приступом и  мишљења сам да ће серија значајно допринети реалном а не виртуелном схватању живота и рада у униформи.



Oбјављено у секцији: Интервјуи

Верзија за штампу

 

A+ A-

Претрага

Календар активности

« Јун 2017 »
ПонУтоСреЧетПетСубНед
 1234
567891011
12131415161718
19202122232425
2627282930 

Избори у звања наставника

Erasmus ТЕМПУС ПРОЈЕКТИ

Важнији линкови

Пратите нас