_MG_6276.jpg

Intervju rektora Univerziteta odbrane listu Politika

28. 02. 2012

Najmlađi, osmi po redu državni univerzitet u Srbiji sutra (danas) proslavlja prvih godinu dana postojanja. O tome kako izgleda studiranje na Univerzitetu odbrane, odnosno na Vojnoj akademiji i Medicinskom fakultetu VMA, konkursu za upis koji je u toku i daljim planovima, razgovaramo sa prvim rektorom general-potpukovnikom prof. dr Miodragom Jevtićem.

Kako ocenjujete rad Univerziteta odbrane u ovih prvih godinu dana rada?

Ideja o osnivanju Univerziteta odbrane je prisutna više godina unazad, ali nije nailazila na podršku akademske zajednice naše države. Upornost, entuzijazam i podrška pretpostavljenih je dala šansu da argumentovano ukažemo na trajne prednosti ovakve organizacije visokog obrazovanja i naučno-istraživačkog rada u sistemu odbrane, između ostalog i na velike uštede za sistem odbrane i državu u celini.

Nije na meni da ocenjujem rad Univerziteta u proteklih godinu dana, ali ostvareni rezultati u smislu potpunog konstituisanja organa i tela Univerziteta, donošenjem svih normativnih akata i opremanje stalnog sedišta za rad rektorata Univerziteta, izazvali su pozitivno reagovanje unutar sistema, akademske zajednice naše države, kao i šire javnosti. Naravno da je ovim završena samo prva faza konstituisanja Univerziteta i da predstoje mnoge druge koje između ostalog podrazumevaju i usaglašavanje normativnih akata visokoškolskih jedinica sa donetim opštim aktima Univerziteta.

Zbog čega je osnovan Univerzitet odbrane, da li slični univerziteti postoje i u drugim zemljama?

Vojno-obrazovna delatnost na našim prostorima ima izuzetno dugu tradiciju i decenijama su stvarani izuzetni kadrovi koji su u velikoj meri davali doprinos i u osnivanju i u razvoju civilnih visokoškolskih i naučno-istraživačkih ustanova. Događaji na našim prostorima proteklih 20-ak godina su značajno narušili kontinuitet u ovom smislu, što je uzrokovalo nedovoljno i neracionalno korišćenje  raspoloživih potencijala i resursa. Reformom sistema odbrane i Vojske Srbije unazad nekoliko godina prepoznata je i potreba integracije ovih resursa, naših solidno opremljenih laboratorija i instituta, ali i očuvanih stručnih i naučnih potencijala.  Imajući to u vidu, konsultujući pri tom i iskustva drugih zemalja koje imaju i po više vojnih ili univerziteta odbrane, menadžment Ministarstva odbrane je doneo odluku i pružio punu podršku ovom važnom državnom projektu. Osnivanjem Univerziteta odbrane stvorene su mogućnosti za organizaciju master i doktorskih studija, akademskih specijalističkih studija, izjednačavanje statusnih rešenja vojnih diploma u građanstvu, kao i realna mobilnost kadeta i nastavnika u obrazovnom procesu. Takođe, sistem odbrane je postupio krajnje racionalno jer je posedovao više od 75% potrebnog nastavnog osoblja, za akreditaciju studijskih programa, koji do sada nije bio dovoljno korišćen. Ovakvi univerziteti postoje u svim većim državama sveta, kao i u više zemalja u okruženju, a uzor i najveća podrška u definisanju organizacije našeg Univerziteta je dobijana od strane Univerziteta odbrane Češke Republike i naša dva univerziteta su po tome jedinstvena u Evropi.

Koliko ukupno imate studenata i profesora, da li ste zadovoljni prostorom, kadrom, kadetima i koji su najveći problemi?

Univerzitet odbrane funkcionalno integriše obrazovne i naučno-istraživačke resurse Vojne akademije i Vojnomedicinske akademije. U tom smislu su definisana tri naučna polja angažovanja: društveno- humanističko polje, tehničko-tehnološko polje i medicinsko polje. Za sada smo akdreditovali 21 studijski program, a 5 studijskih programa je u procesu akreditacije. Obrazovni proces u oba departmana Vojne akademije i na Medicinskom fakultetu Vojnomedicinske akademije realizuje preko 250 profesora i asistenata.

U ovoj fazi postojanja Univerziteta smo zadovoljni sa uslovima rada i ostvarenim rezultatima naših kadeta – studenata, a u okviru Komisije za obezbeđenje kvaliteta i razvoj Univerziteta, intenzivno radimo na jačanju kvaliteta nastavnog kadra, poboljšanju nastavnih programa i procesa i unapređenju statusnih rešenja angažovanog nastavnog osoblja.

Većih problema u smislu opterećenja sistema nema, a pojedinačne rešavamo uz maksimalno angažovanje odgovornih lica i predstavnika kadeta preko formiranog Kadetskog parlamenta. Trenutno na osnovnim akademskim studijama Univerziteta odbrane imamo 846 kadeta, od kojih su 196 devojke, a 10 studenti civili. Sama činjenica da žensku populaciju budućeg oficirskog kadra će činiti već sada njih 20%, ukazuje koliku pažnju Ministarstvo odbrane posvećuje rodnoj ravnopravnosti, odnosno poštovanju evropskih savremenih ideja i zahteva.

Konkurs za prijem kandidata za upis na Vojnu akademiju i Medicinski fakultet je u toku, otvoren je do kraja marta, koliko kandidata očekujete i koliko mesta je predviđeno?

Konkurs za upis kadeta na Vojnu akademiju i Medicinski fakultet VMA je otvoren i dostupan na sajtu Ministarstva odbrane (www.mod.gov.rs), otvoren je do kraja marta meseca i planirano je da se na 5 studijskih programa u Vojnoj akademiji ove godine upiše 185 kadeta, a na Medicinski fakultet VMA 30 kadeta. Očekujemo kao i do sada da će  konkurisati najbolji među dobrima, a iskustva unazad par godina govore da za svako mesto konkuriše 6-10 kandidata.

Koje su to karakteristike koje su potrebne da bi neko postao kadet, a koje da bi kadet postao oficir?

Neophodno je da bude zdrav, poseduje elementarno roditeljsko vaspitanje, da poštuje sebe ali i druge, da ima radne navike i  hoće da uči, da voli svoju zemlju i bude spreman na izvesna odricanja u toku školovanja, a oficir će sigurno postati ako sluša i veruje u svoje nastavnike, ako savesno radi i prihvata Vojsku Srbije kao svoju kuću, ako se bori za svoje stavove, ali uvažava i druge.

Zašto je jedna od specifičnosti konkursa, a koja nije uobičajena za druge univerzitete – da kandidati ne smeju biti u bračnoj niti vanbračnoj zajednici, čak moraju da dostave potvrdu o tome, kao i da nemaju decu?

Univerzitet odbrane je integralni član Konferencije univerziteta Republike Srbije, ali ima i nekoliko svojih specifičnosti koje su prepoznate i koje se poštuju.

Vojska kao organizovana društvena kategorija iznad svega poštuje porodicu, jer samo tako situirani pripadnici mogu da daju maksimum i budu spremni za sve tri misije, ponajviše da brane svoje ognjište i otadžbinu. A priprema za to traži punu posvećenost, dosta energije koja se fokusira u procesu osposobljavanja za profesionalne aktivnosti. Vojna jedinica je definitivno jedna velika porodica u kojoj se sazreva i naravno kada se elementarna obuka završi i stvore uslovi i te kako su poželjni i porodica i deca.

Da li kadeti imaju ono što čini sastavni deo studentskog života na drugim fakultetima poput indeksa, bodova, padanja ispita, školarine, studentskog parlamenta, smeštaja u domu, Bolonje, prava na izlaske...?

Naravno da najveći deo prava koja ostvaruju studenti drugih univerziteta imaju i kadeti našeg Univerziteta odbrane. Imaju verovatno nešto više obaveza, ali zato rešena mnoga od pitanja koja najčešće opterećuju studente  poput smeštaja, ishrane, posla po završetku studija i drugo. Naravno da je Bolonjska deklaracija integralni deo nastavnih programa i procesa na našem Univerzitetu.

U čemu je razlika između dosadašnjeg i novog načina školovanja vojnih lekara?

Sistem medicinskog obrazovanja kadrova u našoj zemlji ima dugu tradiciju i naša zemlja ima veoma dobre lekare. Ali vojna organizacija traži od njih i osposobljavanje za određene specifične, bolje rečeno, vanredne situacije. Dobra organizacija je preduslov uspešnijeg postupanja u masovnim nesrećama i tome se uvek mora posvećivati velika pažnja. Ranijih godina je sistem odbrane godišnje stipendirao više desetina studenata medicinskih usmerenja na medicinskim fakultetima, ali se mali broj njih vraćao u sistem i posvećivao poslovima i zadacima vojnog doktora. Imajuću to vidu, kao i činjenicu da VMA raspolaže sa veoma moćnim nastavnim kadrom  kao i drugim kapacitetima, doneta je odluka da se osnuje Medicinski fakultet VMA koji ove godine upisuje već 4.  klasu – generaciju studenata integrisanih studija medicine. Sjajna su to deca, najbolji među najboljima iz srednjoškolskih klupa su se opredelili za ovaj poziv i sada oni u ranoj mladosti uče i prihvataju da je ova profesija njihov izbor, da je to njihova kuća i sistem, da imaju obezbeđen posao po završetku studija, vođenu karijeru i neslućene mogućnosti za napredovanje.

Kako u praksi funkcionišu zajedničke studije sa drugim visokoškolskim institucijama, među prvima ste tu saradnju počeli sa FON-om?

Univerzitet odbrane u okviru Zajednice univerziteta Republike Srbije ima veliki interes za mobilnost nastavnog kadra i kadeta – studenata, a ranija iskustva sa FON-om, Fakultetom bezbednosti i Saobraćajnim fakultetom sa kojima su realizovani zajednički studijski programi 2008. godine, kao i sadašnji zajednički studijski programi sa Mašinskim fakultetom Univerziteta u Kragujevcu u oblasti vojno-industrijskog inženjerstva, ukazuju da smo na pravom putu i da će to u narednom periodu biti jedna od naših strateških aktivnosti.

Šta Univerzitet odbrane planira u narednim godinama?

U godinama pred nama predstoji dalje ojačavanje Univerziteta, dalja harmonizacija sa akademskom zajednicom Republike Srbije, snažnija podrška našim visokoškolskim jedinicama u učešću i realizaciji naučno-istraživačkih projekata, uspostavljanje i jačanje međunarodne saradnje sa akademskim institucijama, pre svega u oblasti nauka odbrane, kao i već spomenuto unapređenje kvaliteta nastavnih programa i statusa nastavnog osoblja.

Da li žene mogu da napreduju kao i muškarci i koliko procentualno ima devojaka?

Sama činjenica da među kadetima Vojne akademije i Medicinskog fakulteta VMA već sada imamo oko 20% devojaka, ukazuje na naša evropska opredeljenja i u pogledu rodne ravnopravnosti. Naše kadetkinje ni u čemu ne zaostaju za svojim kolegama, veoma savesno i odgovorno izvršavaju zadatke, te su i očekivanja menadžmenta Ministarstva odbrane realna da u njima dobijemo snažan oslonac i sjajne oficire u bliskoj budućnosti.

Gledate li seriju koju je RTS počeo nedavno da emituje i koliko verno prikazuje vojnički život?

Da, a koji profesionalni vojnik je ne gleda, kao i mnogi građani naše zemlje. Mislim da će se i naovaj način doprineti razbijanju fame o rigidnosti vojnog poziva, saznanju da život u vojsci nije lak, ali je predvidiv za vredne i ambiciozne. Život u vojsci se prikazuje jednim modernim – savremenim pristupom i  mišljenja sam da će serija značajno doprineti realnom a ne virtuelnom shvatanju života i rada u uniformi.



Objavljeno u Sekciji: Intervjui

Verzija za štampu

 

A+ A-

Pretraga

Kalendar aktivnosti

« Decembar 2017 »
PonUtoSreČetPetSubNed
 123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031

Izbori u zvanja nastavnika

Erasmus TEMPUS PROJEKTI

Važniji linkovi

Pratite nas